Младен Стојановић је рођен 7. априла 1896. године у православној српској породици.

Као ђак је завршавао гимназију у Тузли и све више исказивао љубав према родној груди и њеном народу, који је био окупиран од стране Аустро-Угарске. Као ђак тузланске гимназије припадао је напредној омладини, повезаној са Младом Босном.

Неколико дана послије атентата на пријестолонасљедника Фердинанда у Сарајеву, као матуранта 3. јула 1914. године аустријске власти затвориле су Младена. Суђење је одржано од 13. до 30. Септембра 1915. године у Бихаћу. Младен је осуђен на 16 година робије, а његов брат Сретен на 10. Младен је амнестиран након 3 године. Када се завршио Први свјетски рат, наставио је студиј и завршио медицину у Бечу. 1930. се вратио у родни Приједор гдје је сиротињу бесплатно лијечио, а често сиромашном болеснику дао новац за пут до куће. Тако је честитошћу и људским односом према народу стекао симпатије.

Задобио је велико поштовање и ауторитет у народу Козаре и Поткозарја и ушао у пјесму народа Крајине још и прије народног устанка.